Privatnik sam, ko mi je kriv
- Privatnik sam već 37 godina i za sve te godine mnogo sam ulagao u razvoj i mnogo sam stvorio. Međutim, privatni sektor je oduvek, pa i danas, tretiran kao državni neprijatelj, a privatnik je oduvek doživljavan kao građanin drugog reda. I ranije nas je država drala na najrazličitije načine, a tako je i danas jer sa ovakvim porezima, doprinosima i drugim dažbinama privreda ne može da opstane. O smanjivanju državnih nameta se i ne razmišlja, javna potrošnja se ne smanjuje, odnos valuta nije realan, centralna banka nerealno jača dinar, a zbog veštačkog pada evra mnogi će veliki izvoznici poslovati sa gubitkom. Političari misle samo o sebi i ne shvatajući da ovakvom politikom seku granu na kojoj sede. Jer, dok ima jakih privatnika imaće i za političare, odnosno i za državu. U suprotnom, kada ne bude za nas, neće imati od koga da uzmu i da namire sebe. Ovako, samo što nam ne kažu da zatvorimo preduzeća - ističe Trifunović.

- Srbija je imala šansu da na rusko tržište izvozi pod povlašćenim uslovima, a takva mogućnost se pruža jedanput u postojanju države. Međutim, ta šansa nije iskorišćena tako da mi sada zbog plasmana robe u Rusiji dolaze mnoge kompanije kao što su „Gorenje „, „Tarketa“... jer Italijani i Slovenci hoće da moja roba preko njih bude plasirana u Rusiji. Oni dolaze i utrkuju se ko će mi dati povoljnije uslove, a iz Srbije niko nije došao da vidi ni gde, ni kako, ni šta radim. Jednostavno, našu državu zanimam samo onda kada treba da platitm dažbine. Oni i te kako brinu o mojim obavezama, ali zaboravljaju na svoje obaveze koje se odnose, pre svega, na stvaranje povoljnog privrednog ambijenta za rad privrede - ogorčeno će Trifunović.
Ranko Trifunović već odavno spada u red veoma uspešnih srpskih privrednika zahvaljujući dobrim programima, stabilnoj proizvodnji i izvozu. Nedavno su stručnjaci iz Amerike i Belgije na Sajmu nameštaja u Kelnu ocenili proizvode prrduzeća „Trifunović“ kao vrhunske. Zahvaljujući kvalitetu, nameštaj „Trifunović“ (stolice, kocke za „ nameštaj koji raste“, kormila za jahte i bordove i drugi nameštaj od punog drveta) odavno je našao svoje mesto na evropskom tržištu, a posebno na tržištima Nemačke, Holandije, Belgije, Španije, Grčke... dok je na ruskom tržištu prisutan preko posrednika zbog čega je Ranko Trifunović ogorčen.

Da je znao na kakve će sve probleme nailaziti u radu, tvrdi Ranko Trifunović, u ovu priču nikada ne bi ušao. Prema njegovim rečima, u zemlji Srbiji sve ti može biti oprošteno osim uspeha. Istina, skroman je Trifunović, sebe ne smatra posebno uspešnim čovekom, mada i sam podatak da život u varošici Pranjani dobrim delom zavisi od preduzeća „Trifunović“, koje zapošljava između 120 i 150 radnika, što zavisi od sezone, dovoljno govori o tome da li je i koliko uspešan Ranko Trifunović.

Svi ga deru, pa i PKS
- Naravno da se u Pranjanima oseti kada 150 radnika primi platu, ali i pored toga postoji razmišljanje kod dela radnika da rade za mene. Ma, oni rade pre svega za sebe. Što se mene tiče, niko ne mora da dolazi na rad u moje preduzeće. Dovoljno sam sposoban da sam radim i da zaradim za sebe i za svoju porodicu. Međutim, otvarajući firmu želeo sam i da dam neki svoj doprinos čitavom kraju, u čemu sam, čini mi se, i uspeo. Obezbediti posao za 150 radnika u vreme kada je masovno otpuštanje može se i mora smatrati uspehom - kaže on.

Ne brinu njega toliko ovakva razmišljanja radnika koja su odraz našeg mentaliteta, ali ga brine odnos političara i države prema privredi i privrednicima i neodgovornost .

- Kako drugačije da objasnim to što neko tvrdi da inflacija miruje, a u isto vreme se predlaže republički budžet uvećan za 30 odsto, a cena benzina je za godinu dana povećana za preko 52 odsto? Kako da ne budem razočaran kada mi Privredna komora Srbije traži 200 evra za podatke koji su mi bili potrebni, ili što kotizacija za nekakav samit privrednika košta 1.600 evra? Zar treba da budem zadovoljan što nisam mogao da iskoristim odobreni kredit od 300.000 evra zato što nisam imao hipoteku, a iskoristili su ga oni koji posluju po sistemu „tašna i mašna“, a iza sebe imaju partijsku pripadnost? Ispod časti mi je da čučim i čekam pred nečijim vratima, i to pred vratima nekog ko živi od dažbina koje ja plaćam. Eto, zbog svega ovoga, a ima i još mnogo toga, veoma sam blizu razmišljanja da prodam firmu i da se na taj način rešim problema u državi u kojoj ništa nije na svom mestu. Znači, razmišljam da prodam firmu i da na taj način kupim slobodu - ističe Ranko Trifunović, jedan od najuglednijih privrednika u Moravičkom okrugu.

Komentari (0)